Monday, October 31, 2011

Smiješni događaji

Ibn Džewzi je napisao djelo „Akhbarul hamqa wel Mugafilin" u kojem spominje određene smiješne događaje iz islamske istorije. Razlog pisanja, kako to spominje Ibn Džewzi u knjizi, jeste da razumni ljudi iz ovih priča spoznaju vrijednost pameti, da je cijene i budu zahvalni Allahu na toj bladodati.

Prenosi se da je jedan prosjak došao kod bogataša u Horosanu i tražio od njega pomoć. Čuo ga je kako govori svom slugi: “O zlato, reci dragulju, da kaže rubinu, da kaže safiru, da kaže ovom prosjaku da mi nemamo ništa“. Prosjak podiže svoje ruke nebu i reče: “O moj Gospodaru, reci Džibrilu, da kaže Israfilu, da kaže Mikailu, da kaže Azrailu da uzme dušu ovom škrtici“.

Jednom je neko ukrao vrata sa Ebu Salimove kuće a on zauzvrat ukrade vrata sa džamije. Ljudi ga upitaše: “Šta to radiš?“ On odgovori: “Vlasnik ovih vrata zna ko je ukrao moja vrata“.

Prenosi se da je jedan čovjek oženio neku ženu koja je bila izrazito niskog rasta pa ga ljudi upitaše, „Što si to uradio?“ On odgovori: „Žena je zlo, što je manje zlo, to bolje.“

Jedan glupavko je bio obaviješten da je njegov magarac ukraden pa on ushićeno reče: “Hvala Bogu da ja nisam bio na njemu“.


Aš'ab je htio vladaru pripovjedati neku priču i poče: “Bio jednom jedan čovjek...“ ali u tom momentu spazi kako im bi prinesen veliki pladanj hrane. Zastade, jer je zurio u ukusnu hranu. Vladar mu reče,“Da...i onda?“ Aš'ab reče: “I onda umrije!“

Ebu Bekr i neki ashabi su bili jednom na trgovačkom putu. Svim ljudima su bile dodijeljene određene obaveze, Suwejbit ibn Harmala je bio zadužena za hranu i namirnice.An-Nuajman je bio jedan iz grupe i na putu je ogladnio i zatraži od Suwejbita hranu. Suwejbit mu odbi dati i an-Nuajman mu reče: “Znaš li šta ću ti uraditi?“ i nastavi da upozorava i prijeti Suwejbitu ali on mu ne popusti. An-Nuajman zatim priđe grupi beduina na pijaci i reče im: “Hoćete li da vam prodam jakog i krupnog roba?“ Oni rekoše „da“ i an-Nuajman nastavi: “On je veoma vješt na jeziku i razgovijetan, opirat će vam se i govoriti: “Ja sam slobodan“ ali ga ne slušajte“.
Ljudi platiše cijenu roba, deset zlatnika i an-Nuajman prihvati i završi kupoprodaju kao vješt trgovac.Kupci krenuše sa njim da uzmu kupljenu robu i an-Nuajman im prstom pokaza na Suwejbita i reče: “Ovo je rob kojeg sam vam prodao“.

Ljudi uhvatiše Suwejbita a on poče pomagati za svoj život i slobodu: “Ja sam slobodan. Ja sam Suwejbit ibn Harmala...“ ali oni tome nisu pridavali pažnju i odvukoše ga za vrat kao što bi uradili sa svakim robom.

Cijelo to vrijeme, an-Nuajman se nije smijao niti trepnuo. Ostao je potpuno miran i ozbiljan dok je Suwejbit ogorčeno protestvovao. Suwejbitovi saputnici, vidjevši šta se dešava, požuriše da dovedu Ebu Bekra, vođu karavane, koji je došao trčeći što je brže mogao. Objasnio je kupcima šta se desilo i oni pustiše Suwejbita i dobiše svoje pare nazad. Ebu Bekr se tada od srca nasmijao a isto tako i Suwejbit i an-Nuajman. Kada su se vratili u Medinu ispričali su ovaj događaj Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem i zajedno su se još više smijali.

Asma'i prenosi od svog oca da je zatvorenik bio doveden pred Abdulmelika a bio je optužen za pobunu protiv vladara. Abdulmelik reče: “Odsijecite mu glavu“. Zatvorenik reče: “O vođe pravovjernih, ovo ne bi trebala biti nagrada koju bih trebao dobiti od tebe.Tako mi Allaha, nisam pristupio redovima tih i tih osoba osim što sam se brinuo za tebe i što sam radio ono što je u tvom najboljem interesu. Ja sam nesretan čovjek i nikad se nisam borio bok uz bok sa čovjekom a da nismo poraženi. Sve ove godine ja sam bio bolji po tebe od 1000 ljudi na tvojoj strani koji su se brinuli o tebi. Bio sam sa tim i tim osobama i bili smo poraženi a onda sam bio sa tim i tim i bili smo poraženi...Nastavio je spominjati ljude koji su poraženi od Abdulmelika. Kad je ovo čuo, Abdulmelik se nasmijao i oslobodio ga.

Hidžaov otac je nanijetio da obavi hadždž i kad je htio krenuti, Hidža koji je bio jako sentimentalan mu reče: „Nemoj se dugo zadržati i probaj da se vratiš do bajrama kako bi proveo s nama kurban bajram“.

Jedan beduin je živio u blizini rijeke. Jedne hladne noći se odžunupio u snu. Nije bio voljan da se kupa hladnom vodom pa je tražio svoju kantu kako bi ugrijao vodu. Nije je uspio naći pa skide odjeću i otpliva preko hladne rijeke do druge obale da je uzme. Vratio se sa kantom zatim ugrijao vodu i okupao se“.

Jedan starac je stajao kraj vrata mesdžida i mujezin iz poštovanja prema starijem mu ponudi da predvodi namaz. Starac odbi i mujezin uze da predvodi namaz. Nakon namaza mujezin reče starcu: “Dedo, da si predvodio namaz dali bi ti nešto.“ Starac odgovori: „Nisam mogao preuzeti ulogu imama pošto nemam abdest“.

Jedna individua je čula da je post ašure ravan postu cijele godine i on isposti pola dana misleći da će mu to biti dovoljno za šest mjeseci“.

Jednom je bio čovjek koji se zvao Mudžrim i on je klanjao u prvom safu. Imam je učio suru Murselat i kad je došao do ajeta „Elem nuhlikil ewwelin'(Zar Mi nismo drevne narode uništili - ewwel isto znači prvi), on tj. Mudžrim se preplašen premjesti iz prvog safa u zadnji. Zatim je imam proučio sljedeći ajet „thumme nutbiuhumul akhirin' (poslije njih i one koji su za njima dolazili - akhirin isto znači zadnji). Mudžrim se uplaši prijetnje pa se pomjeri u srednji saff a imam nastavi učiti sljedeći ajet 'Kedhalike nef`alu bil-Mudžrimīn' (Isto tako ćemo sa svim mudžrimima-grješnicima postupiti!) A njegovo ime je Mudžrim i on napusti namaz govoreći: “Ovaj imam me izgleda proganja“.

Sunday, October 30, 2011

Raduj se, o imamu Sunneta!

Poznato je da Allah azze we džell, odabire od ljudi onoga koga On hoće kako bi izvršio određenu zadaću. On odabire ljude, učvršćuje ih, priprema, gradi njhov karakter, unutarnju snagu i sposobnost uma kako bi izvršili Kader-Allahovu odredbu. Ponekad im Allah, kako bi ih najbolje pripremio, šalje radosne vijesti pred samo iskušenje.

Ispod su neki događaji koje sam preveo iz knjige Abd al-Ganijja al-Makdisija ‘Kitab Mihnat al-Imam Ahmed ibn Hanbel’ u kojoj je on sakupio dosta predaja koje govore o radosnim vijestima (bušra) koje je Allah poslao imamu Ahmedu pred veliko iskušenje (Mihna) i nakon njega.

Prenosi se od Ahmeda ibn Muhammeda ibn al-Hadždžadža al-Merwezija da je rekao:

„Jednog dana sam sjedio na lučnom mostu kada su mi prišla dvojica ljudi koji su pratili jednog beduina na kamili. Stali su kod mene i rekli: “Ovo je on, ovdje on sjedi“. Beduin me upita: „Jesi li ti Ahmed ibn Hanbel?“ Rekoh: „Ne, ja sam njegov prijatelj, šta ti treba?“. On mi reče: “Treba mi on“. Upitah ga :“Hoćeš da te odvedem kod njega?“ Reče: “Da, tako ti Allaha“. Tako sam išao ispred njega dok nismo došli do vrata Ebu Abdullaha (Ahmeda ibn Hanbela), pokucah na vrata i oni upitaše : “Ko je to?“ Rekoh: “Ja sam, al-Merwezi“. Rekoše: „Uđi“. Rekoh: “Ja sam i još jedan sa mnom“. Rekoše: “Da, ti i taj što je s tobom“. Kada je vidio Ebu Abdullaha beduin reče: “Da, tako mi Allaha“ -tri puta- a zatim ga pozdravi. On (Ahmed) upita: “Šta si trebao?“. On reče: “ Ja sam glasnik od Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem“. On reče: “Teško tebi, šta to govoriš?“. On reče: “Ja sam beduin, između mog sela i Medine je 40 milja i moja porodica me poslala u Medinu da im kupim pšenice i datula. Zatekla me noć pa sam klanjao jaciju u Poslanikovoj džamiji a zatim zaspao. Dok sam spavao dođe mi neki čovjek, prodrma me govoreći: “Hoćeš li izvršiti zadatak za Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?“ Rekoh: “Da, tako mi Allaha“. Uhvati me svojom desnom rukom za moju lijevu i odvede me do zida Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, kabura. Postavi me na čelni dio (kabura) i ja rekoh: “O Allahov poslaniče...“ Zatim sam čuo pozivača iza zida kako govori: “Hoćeš li izvršiti zadatak za nas?“ Rekoh: „Da, tako mi Allaha, da tako mi Allaha“. Pa on reče: “Idi dok ne stigneš do Bagdada (ili al-Zewra', Mervezi nije siguran) i kada stigneš u Bagdad pitaj za kuću Ahmeda ibn Hanbela. Kada ga vidiš, reci mu: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ti šalje selam i poručuje ti: “Uistinu će te Allah iskušati velikim iskušenjem i sigurno će te staviti na kušnju, ali sam tražio od Njega da te učini strpljivim, stoga se ne brini“.


Ebu Bekr: “Prošlo je 25 dana otkako je beduin otišao i početka Mihne (iskušenja imama Ahmeda).

Prenosi se od Rebi' ibn Sulejmana da je rekao:

Al-Šafi' je napisao pismo Ebu Abdullahu, Ahmedu ibn Hanbelu, a zatim mi je rekao: „O Ebu Sulejman, odnesi ovo moje pismo u Irak i nemoj ga čitati“. Uzeo sam pismo, napustio Egipat i kad sam stigao u Irak otišao sam u džamiju Ahmeda ibn Hanbela. Zatekao sam ga da klanja sabah pa sam klanjao s njim ali nisam stigao klanjati sunnete tako da sam ustao nakon namaza da ih klanjam. Gledao je u mene dok me nije prepoznao pa kad sam završio namaz, poselamio sam ga i predao mu pismo. Počeo me dugo pitati o Šafiji prije nego je uzeo da pročita pismo. Otvorio ga je i počeo čitati sve dok nije došao do jednog mjesta uslijed čega je počeo plakati. Zatim je rekao: “Nadam se da će Uzvišeni Allah ispuniti ono što je Šafija rekao“. Rekoh: “O Ebu Abdullah! Šta ti je Šafija napisao?“ On reče: “On u ovom pismu spominje da je vidio Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u snu i on mu je rekao: „O ibn Idris (Šafija), dostavi lijepe vijesti ovom mladom čovjeku, Ebu Abdullahu Ahmedu ibn Hanbelu, da će uskoro biti iskušan u Allahovoj vjeri. Od njega će se tražiti da kaže "Kur'an je stvoren" i ne dozvoli mu da to kaže, i uistinu će biti bičevan ali Allah će mu sigurno proširiti znanje koje neće nestati do Sudnjeg dana“. Rekoh: “Ovo je uistinu radosna vijest“.
Ebu Bekr al-Khuffaf: Husejn je rekao: „Vidio sam Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u snu i rekoh mu: “O Allahov poslaniče! Kakvo je stanje Ahmeda ibn Hanbela?“ On reče: “Musa, alejhi sellam, će ti doći pa pitaj njega“. I ugledah da sam sa Musa'om pa ga upitah. On reče: “Ibn Hanbel je iskušavan u lakoći i teškoći i pokazalo se da je iskren tako da je na stepenu Siddiqin (iskrenih)“. Rekoh: “A kakvo je stanje Bišra?“ On reče: “Bišr je uzet sa lica zemlje i nema bogobojaznijeg roba od njega“. Rekoh: “O Allahov poslaniče! Kakvo je stanje onih koji govore (laži) po pitanju Kur'ana?“ On reče: “Na njima je Allahovo pokletstvo“. Zatim sam čuo odgovor u vazduhu: “Da, nad njima je Allahovo prokletstvo“.

Muhammed ibn Ishak: “U snu sam vidio da je Sudnji dan došao i vidio sam Allaha, Gospodara slave, čuo Njegov govor i vidio samo svijetlost: On me upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ Rekoh: „Tvoje govor, o Gospodaru svjetova“. On me upita:“Ko te o tome obavijestio?“ Rekoh: “Ahmed ibn Hanbel“. On reče:“Ahmed je thiqah (pouzdan i povjerljiv)“. Zatim su pozvali Ahmeda i bi upitan: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On upita: “Odakle si to naučio?“ Ahmed potom izloži dva papira, na jednom od njih je bilo napisano (isnad-lanac) Šu'be od al-Mugire a na drugom „Ata od ibn Abbasa“. Zatim je pozvan Šu'be i Allah dželle we e'ala ga upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita: “Odakle si to naučio?“ On reče: “Preneseno mi je od Ate od ibn Abbasa“ -Ata nije bio pozvan- i umjesto njega pozvaše ibn Abbasa pa ga Allah subhanehu we te'ala upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita: „Odakle si to naučio?“. On reče: “Muhammed, Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas je obavijestio“. Zatim je pozvan Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem i Uzvišeni Allah ga upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče:“Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita:“Ko te o tome obavijestio?“. On reče: “Džibril, od Tebe“. Uzvišeni Allah tada reče: “Rekli ste istinu a i oni su rekli istinu“.

Ebu Bekr el-Merwezi: “Čovjek iz Tarsusa mi reče:“Jedne noći sam razmišljao o Ahmedu ibn Hanbelu, njegovom strpljenju dok su ga bičevali, kako je pokazao snagu uprkos svojoj (fizičkoj) slabosti. Zatim sam plakao i (te noći), sam u snu čuo kao da me glas zove govoreći: “Pa šta onda, da si vidio meleke na nebesima dok je bio tučen kako su se ponosili njime“. Rekoh:“Jesu li meleki znali za Ahmedove batine?“ On reče: “Nema meleka na nebesima koji nije bio prisutan nad njim dok su ga tukli“.

Ali ibn al-Medini: “Allah azze we džell je počastio ovu vjeru dvojicom ljudi, mimo kojih nema trećeg: Ebu Bekr el-Siddik u danima Al-Ridda (otpadništva) i Ahmeda ibn Hanbela u danima al-Mihna (iskušenja)".

Ibn al Medini je takođe rekao: “Niko nije ustao za islam nakon Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, kao što je to uradio Ahmed ibn Hanbel“. Al-Mejmuni reče: “O Ebul-Hasan! Čak ni Ebu Bekr al-Siddik?“ On reče: “Čak ni Ebu Bekr al-Siddik, jer je Ebu Bekr imao pomagače i podršku oko sebe“.
Ishak ibn Rahavejh: “Otišao sam sa Ahmedom ibn Hanbelom na njegov posljednji hadždž i stigli smo do kraja Medine kada nam je prišao starac kojeg su nosili na nosiljci. Njegove obrve su mu zbog njegove starosti padale na oči tako da ih je stegao maramom,Oko njega su bili mlađi i stariji ljudi i neko upita: “Ko je od vas Ahmed ibn Hanbel?“ Ljudi su uperili svoje prste na Ahmeda i čovjek mu se približi dok nije stao pred njega. On ga upita: “Jesi li ti Ahmed ibn Muhammed ibn Hanbel?“. On reče: “To je ono što moja majka potvrđuje“. On reče: “Da li me prepoznaješ?“ Odgovori: “Ne, tako mi Allaha“. On reče:“Ja sam od sinova Ubejdullaha ibn Musa ibn Džafera ibn Muhammeda ibn Ali ibn al-Husejna ibn Ali ibn Ebi Taliba. Vidio sam jučer u snu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekra i Omera. Prelazili su preko Bagdadskog kanala, kada je ogrtač Poslanika , sallallahu alejhi ve sellem, spao sa njegovog desnog ramena. Zatim si ti, o Ahmede požurio naprijed i donio ogrtač dok ga nisi stavio na rame Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanik se okrenu prema tebi a isto tako Ebu Bekr i Omer, radijallahu anhuma i rekoše ti: “Raduj se, jer ti si sutra naš drug u Džennetu“. Starac zatim reče onima koji su bili sa Ahmedom: “Ogrtač koji je Ahmed vratio na rame Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je Sunnet Allahova Poslanika, koji će Ahmed vratiti ljudima“.

Iz skromnosti i straha, kad god je bio spomenut ovaj događaj, imam Ahmed bi rekao:“Volio bi da je brdo palo na mene i da ovo nikad nisam čuo“.

Ebu Abdullah Muhammed ibn Khuzejme je u Aleksandriji rekao:

Kada je Ahmed ibn Hanbel umro, pao sam u duboku žalost. Pala je noć i vidjeh ga u snu kako ponosito hoda. Rekoh mu:“O Ebu Abdullah! Kakav je to hod?“ On reče: “Ovo je hod robova Kuće Mira (t.j. Dženneta)“. Rekoh: “Šta je Allah uradio s tobom?“. On reče: “Oprostio mi je, okrenuo se meni, ukrasio me sa cipelama od zlata i rekao mi: “O Ahmede, sve ovo je zbog tvojih izjava po pitanju Kur'ana, da je on Moj govor“. Zatim je rekao: “O Ahmede, dozivaj Me sa dovama koje su ti došle preko Sufjana es-Sevrija, kojima si me dozivao na dunjaluku“. Ja rekoh:“O Gospodaru svega, tako ti Tvoje vlasti nad svim, ne traži od mene ništa nego mi umjesto toga oprosti za sve“. On mi reče: “O Ahmede, ovo je Džennet, ustani i uđi u njega“. I ja uđoh kad vidjeh Sufjana es-Sevrija, imao je dva zelena krila pomoću kojih je letio od jednog palminog stabla do drugog govoreći:
وَقَالُوا الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي صَدَقَنَا وَعْدَهُ وَأَوْرَثَنَا الْأَرْضَ نَتَبَوَّأُ مِنَ الْجَنَّةِ حَيْثُ نَشَاءُ ۖ فَنِعْمَ أَجْرُ الْعَامِلِينَI oni će reći: "Hvala Allahu, koji nam je obećanje Svoje ispunio i u Džennetu nam mjesto darovao, da se u njemu nastanimo gdje hoćemo!" Divne li nagrade onima koji su se trudili! (Zumer, 74)
Upitah ga: “Šta se desilo Adbulwehhabu al-Werraqu?“ On reče: “Ostavio sam ga u moru svjetlosti, u vodi od svjetla, putem koje posjećuje Kralja oprosta“. Rekoh: “A šta se desilo sa Bišrom?“ On reče: „Bakh bakh. A ko može biti poput Bišra?“ Ostavio sam ga ispred Al-Dželil (Allaha), i ispred njega je sto prepun hrane. Allah Veličanstveni dolazi kod njega i govori mu:“Jedi, o ti koji nisi jeo (na dunjaluku)! Pij, o ti koji nisi pio! Naslađuj se i uživaj, o ti koji nisi uživao!“.
[Kitab Mihnat Imam Ahmad ibn Hanbal - Abd al-Ganijj ibn Abd al-Wahid ibn Surur al-Maqdisi, Maktabat al-Hady al-Muhammadia, str. 9-24]

عبد الغني بن عبد الواحد بن سرور المقدسي - كتاب المحنة عن أحمد بن حنبل

Al-Makdisi je rođen 1146 u selu kraj Nablusa a umro 1203 u Kairu. Bio je vrsni predstavnik hanbelija i smatra se osnivačem velikih biografija o prenosiocima hadisa. Učio je pred najpoznatijim učenjacima njegova vremena u Bagdadu, Mosulu, Damasku, Jerusalemu, Alexandriji i Kairu. Imam Zehebi navodi biografiju i učenost Al-Makdisija u svom djelu „Biografija velikih učenjaka“.

Njegovo najvrijednije djelo iz oblasti hadiske nauke je iscrpna biografija svih prenosilaca koji se nalaze u lancima šest vjerodostojnih zbirki - Kutubu Sitte. To djelo nosi naziv „al-Kamāl fī maʿrifat asmāʾ ar-ridžāl - ‏ الكمال في معرفة أسماء الرجال“.

Ostala djela:

ʿUmdat al-ahkām min kalām hair al-anām - ‏عمدة الأحكام من كلام خير الأنام
Mihnat al-Imam Ahmed ibn Hanbel aš-Šejbani - ‏محنة الامام أحمد بن حنبل الشيباني
ad-Durra al-muḍīʾa fī ʾs-sīra an-nebewijja - ‏الدرة المضيئة في السيرة النبوية

Saturday, October 29, 2011

Koristi osamljivanja

Ebu Zerr, radijallahu anhu: „Ljudi su nekad bili poput lišća bez imalo bodlji a danas su poput bodlji bez imalo lišća“.

Ebu Seid el-Hudri, radijallahu anhu je rekao: “Upitan je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:“O Allahov poslaniče, koje je najvrijednije djelo?“ On reče: „Džihad na Allahovom putu“. „A zatim?“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem odgovori:“Da se čovjek osami u planinama bojeći se Allaha i pošteđujući ljude svog zla“. (Buharija i Muslim)

Omer ibnul Hattab, radijallahu anhu je rekao: „Uzmite svoj udio u osamljivanju“.

Sufjan ibn Ujejne: „Vidio sam Es-Sevrija u snu i rekoh mu, „Posavjetuj me“. On reče:“Umanji svoje druženje s ljudima, umanji svoje druženje s ljudima, umanji svoje druženje s ljudima“.

Abdul-Aziz ibn al-Hattab: „Jednom je velik crni pas ležao pokraj Malika ibn Dinara pa mu je rečeno: „O Ebu Jahja, zar ne vidiš ovog psa koji leži pored tebe?“ On reče:“Bolje on nego loš drug“.

Bekr ibn Muhammed al-’Abid: ‘Davud al-Ta’i mi je rekao: “O Ebu Bekr, boj se ljudi kao što bi se bojao zvijeri“.



Ebu Hatim: „Što se tiče razloga koji primoravaju čovjeka da se odvoji od ljudi općenito, to je zbog sakrivanja dobra (hajra) i širenja zla (šerra) jer ljudi naginju tome da prikrivaju dobro i umjesto njega izlažu zlo, pa ako je osoba učena ljudi ga podstiču da uvodi novotarije a ako je neznalica, oni ga vrijeđaju. Ako je bolji od njih, oni postanu ljubomorni na njega a ako je slabiji od njih, oni ga ponižavaju. Ako govori, oni kažu da previše priča a ako ćuti, kažu da je bezvezan. Ako dobije vlast, kažu da je tiranin, a ako je velikodušan, kažu da je rasipnik. Tako da je kajanje neizbježno na kraju a ponižavanje traje čitavo vrijeme nad onim koji biva obmanut ljudima čije je opis ovakav".

Malik ibn Dinar je rekao: „Ko god ne nađe slast u Allahovom govoru i umjesto toga nađe ga u govoru ljudi, onda je zasigurno njegovo znanje potonulo, njegovo srce postalo slijepo a njegov život protraćen“.

Thursday, October 27, 2011

Jemenski pobožnjak i Hadžadž


Tavus ibn Kejsan, jedan od učenika ibn Abbasa i muhadis je rekao: „Ušao sam u Harem (Mekku) da obavim umru i kad sam završio klanjao sam dva rekata kod mekami Ibrahim a potom sjeo. Okrenuo sam se da gledam ljude u džamiji kad spazih grupu ljudi sa oružjem, mačevima, kopljima i štitovima! Pogledao sam malo bolje i vidjeh Hadžadža ibn Jusufa, Emira krvoprolića, o kojem je Lejla al-Akhlija rekla:

Hadžadž, ti si onaj nad kojim nema drugog,
Osim istinkog Vladara, Onog koji prašta i vječnog (Allaha)On (Hadžadž) je ubio sto ljudi, i ubio je Seid ibn Džubejra.

Hadžadž je jednom rekao: „Vidio sam u snu da me Allah ubio po jednom za svakog čovjeka kojeg sam ubio osim za Seid ibn Džubejra, za njega me Allah ubio sedamdeset puta na sirat ćupriji“.

Tavus nastavlja: „Vidio sam metež pa sam ostao sjediti na svom mjestu, i dok sam tako sjedio ugledao sam siromašnog pobožnjaka iz Jemena. Otišao je da tavafi oko Kabe a zatim je došao da klanja dva rekata namaza kad odjednom njegova odjeća zape za koplje jednog od Hadžadžovih vojnika i ono pade na Hadžadža.On ga zaustavi i upita: „Ko si ti ?“ On reče: „Musliman“. Hadžadž ga upita: „Odakle si?“ On reče: „Iz Jemena“. Hadžadž ga upita:“Kakav je moj brat?“-(mislio je na njegovog brata Muhammeda ibn Jusufa koji je takođe bio tiranin) On reče:“Ostavio sam ga kao debelog čovjeka sa debelim stomakom“. Hadžadž reče: “Nisam te pitao za njegovo zdravlje nego sam te pitao o njegovoj pravičnosti“. On reče: “Ostavio sam ga kao obmanjujućeg i nepravednog vladara“. Hadžadž ga upita:“Znaš li ti ko sam ja?“ Čovjek odgovori: „Ko si ti?“ On reče:“ Ja sam Hadžadž ibn Jusuf“. Na to čovjek reče:

أتظن أنه يعز بك أكثر من اعتزازي بالله؟

„Zar misliš da je on (tvoj brat) moćniji i jači sa tobom nego što sam ja sa Allahom?“.


Tavus reče: „Kada je to rekao, meni se kosa nakostriješila na glavi ali ga Hadžadž ostavi i ode".

فَاللَّهُ خَيْرٌ حَافِظًا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ
„...A Allah je najbolji čuvar i on je od milostivih najmilostiviji“. (Jusuf, 64)

Tuesday, October 25, 2011

Nunija al-Kahtani

نونية القحطاني
الإمام أبي محمد الأندلسي القحطاني

Nunija al-Kahtani
Imam Ebu Muhammed al-Andalusi al-Kahtani





يا منزل الآيات والفرقان *** بيني وبينك حرمة القرآن
إشرح به صدري لمعرفة الهدى *** واعصم به قلبي من الشيطان
O Ti, koji si objavio ajete i Furkan
Između Tebe i mene je svetost Kur'ana
Njime otvori srce moje ka spoznaji upute
I sa njim zaštiti moje srce od šejtana

يسر به أمري وأقض مآربي *** وأجر به جسدي من النيران
واحطط به وزري وأخلص نيتي *** واشدد به أزري وأصلح شاني
Njime olakšaj moje poslove i ispuni moje potrebe
I sa njim sačuvaj moje tijelo od Vatre
Njime olakšaj moje breme i očisti moju namjeru
I sa njim ojačaj moju snagu i popravi moje stanje


واكشف به ضري وحقق توبتي *** واربح به بيعي بلا خسراني
طهر به قلبي وصف سريرتي *** أجمل به ذكري واعل مكاني
Njime otkloni moje zlo i potvrdi moje pokajanje
I sa njim učini moj zavjet uspješnim, bez ikakva gubitka
Njime iščisti moje srce i očisti moju narav
Njime uljepšaj moj ugled i povećaj moj položaj

واقطع به طمعي وشرف همتي *** كثر به ورعي واحي جناني
أسهر به ليلي وأظم جوارحي *** أسبل بفيض دموعها أجفاني
Njime presjeci moju pohlepu i učini moje ambicije časnim
I sa njim povećaj moju bogobojaznost i oživi moje srce
I sa njim neka prolaze moje noći i moje udove učini žednim
I nakvasi moje trepavice obiljem suza

أمزجه يا رب بلحمي مع دمي *** واغسل به قلبي من الأضغاني
أنت الذي صورتني وخلقتني *** وهديتني لشرائع الإيمان
Pomiješaj ga sa mojim mesom i krvlju mojom, O moj Gospodaru,
I njime očisti moje srce od zlobe
Ti si onaj koji me oblikovao i stvorio
I uputio me ka fontanama imana

أنت الذي علمتني ورحمتني *** وجعلت صدري واعي القرآن
أنت الذي أطعمتني وسقيتني *** من غير كسب يد ولا دكان
Ti si Onaj koji me podučio i smilovao mi se
I učinio moje srce brižnim prema Kur'anu
Ti si Onaj koji me nahranio i napojio
Bez ikakve moje zarade, bilo rukom ili trgovinom

وجبرتني وسترتني ونصرتني *** وغمرتني بالفضل والإحسان
أنت الذي آويتني وحبوتني *** وهديتني من حيرة الخذلان
I Ti si me popravio, pokrio i pomogao
I obasuo me blagodatima i dobročinstvom
Ti si Onaj koji mi je pružio utočište i nagradio me
I izveo me iz zbunjenosti razočarenja i gubitka

وزرعت لي بين القلوب مودة *** والعطف منك برحمة وحنان
ونشرت لي في العالمين محاسنا *** وسترت عن أبصارهم عصياني
I posijao si u srcima ljubav prema meni
A naklonost Tvoja je iz milosti i ljubavi
I rasprostro si dobrodušnost prema meni među ljudima
I sakrio moj grijeh od njihovih očiju

وجعلت ذكري في البرية شائعا *** حتى جعلت جميعهم إخواني
والله لو علموا قبيح سريرتي *** لأبى السلام علي من يلقاني
I raširio si moj ugled među njima
Dok ih sve nisi učinio mojom braćom
A tako mi Allaha da su znali ružnoću moje nutrine
Ko god bi me sreo odbio bi da me poselami

ولأعرضوا عني وملوا صحبتي *** ولبؤت بعد كرامة بهوان
لكن سترت معايبي ومثالبي *** وحلمت عن سقطي وعن طغياني
I izbjegavali bi me i prezirali moje društvo
I navukao bih na sebe poniženje nakon počasti
Ali si Ti pokrio moje greške i nedostatke
I učinio neinteresantnim moj grijeh i moje nasilje.

فلك المحامد والمدائح كلها *** بخواطري وجوارحي ولساني
Sva hvala i zahvala pripada Tebi
U mojim mislima, mojim udovima i mom jeziku.

Nastaviće se inšaAllah...

Monday, October 24, 2011

Imam El-Evza'i: „Riječ istine nepravednom vladaru“

فَاللَّهُ خَيْرٌ حَافِظًا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ
"Allah je najbolji čuvar i On je od milostivih najmilostiviji!" (Yusuf, 64)

Kada je Abdullah ibn Ali al-Abbasi ušao u Damask ubio je 30.000 muslimana u kratkom vremenskom periodu. Zatim je ušao sa svojim mazgama i konjima u centralnu Umejjidsku džamiju, posadio ljude da sjednu, i rekao svojim savjetnicima:

„Da li ima iko ko mi se i dalje suprotstavlja?“ Rekoše: „Ne“. On reče: “Da li mislite da ima iko ko bi mi se mogao uskoro suprotstaviti?“ Rekoše:“Ako postoji takva osoba onda bi to najvjerovatnije bio El-Evza'i“- Imam El-Evza'i je poznati muhadis (učenjak hadisa) čij je nadimak bio Ebu Amr, bio je pobožan Allahov rob i jedan od onih od kojeg prenose imam Buharija i Muslim.

On (ibn Ali) reče: „Dovedite ga“. Vojnici su otišli po El-Evzaija ali se on nije pomjerio sa svog mjesta. Rekoše mu: „Abdullah ibn Ali te želi vidjeti“. On reče: „‘Hasbunallahu we ni’mel wekil“ (Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik). Pričekajte me malo. Otišao je i uzeo gusul, obukao ćefine ispod svoje odjeće jer je znao da je ova situacija značila njegovu sigurnu smrt, ubistvo i prolijevanje krvi. Zatim je rekao sebi:“ O Evzai, došlo ti je vrijeme da kažeš riječ istine. Na Allahovom putu se ne boj prijekora onih koji kore“.

Sam imam Evza'i prenosi šta se dalje desilo:



Ušao sam i vidio zapovjednike vojske poredane u dva reda sa isukanim sabljama. Prošao sam ispod sablji i došao do njega. Sjedio je na svili a u njegovoj ruci je bio štap. Njegovo čelo je bilo namršteno od ljutnje ali kad sam ga vidio, tako mi Onoga osim kojeg drugog boga nema, izgledao mi je poput muhe...Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik. Nisam mislio ni na što, ni na moju porodicu, ni na moj imetak, ni na moju ženu, samo sam se sjetio prijestolja Milostivog kada bude donešeno pred čovječanstvo na Sudnjem danu i Danu Obračuna. Zatim je on (Ebu Ali) podigao svoj pogled i samo Allah zna veličinu ljutnje koja se mogla vidjeti na njegovom licu.

Reče mi: „ O Evza'i, šta imaš reći u pogledu krvi koje sam prolio?“

Rekoh: „Taj i taj mi je prenio hadis od Ibn Mesuda, radijallahu anhu da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Nije dozvoljeno proliti krv muslimanu koji svjedoči da nema drugog boga osim Allaha i da sam ja Allahov Poslanik osim u tri slučaja : ako oženjen ili udata počini blud , glava za glavu i onoga koji ostavi svoju vjeru i napusti Zajednicu ." (Buharija i Muslim)

Stoga, ukoliko je njihovo ubijanje bilo iz razloga što su bili od ovih ljudi onda si ispravno postupio. A ako oni nisu bili od ovih ljudi onda njihova krv visi o tvom vratu.

Slomio je svoj štap i ja podigoh "imamu" čekajući sablje da me sasiječu. Vidio sam savjetnike kako skupljaju svoju odjeću i zadižu je od krvi (koja je tekla po podu).

On (ibn Ali) reče: „A šta imaš reći u pogledu imetka?“

Rekoh:“Ako je halal onda se boj ispitivanja a ako je haram onda se boj kazne!“

Reče: „Uzmi ovu vrećicu (koja je bila puna zlata)“. Rekoh: „Ne želim bogatstvo“. Jedan od savjetnika mi namignu (davajući mi znak da uzmem), jer je samo tražio bilo kakav razlog da me ubije“.

Uzeo sam vrećicu i podijelio je vojnicima dok se nije ispraznila, zatim sam je bacio i izašao govoreći „Hasbunallahu we ni’mel wekil“ (Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik)...- rekli smo to na dan kad smo ušli i na dan kad smo izašli.

فَانقَلَبُوا بِنِعْمَةٍ مِّنَ اللَّهِ وَفَضْلٍ لَّمْ يَمْسَسْهُمْ سُوءٌ وَاتَّبَعُوا رِضْوَانَ اللَّهِ ۗ وَاللَّهُ ذُو فَضْلٍ عَظِيمٍ
I oni su se povratili obasuti Allahovim blagodatima i obiljem, nikakvo ih zlo nije zadesilo i postigli su da Allah bude njima zadovoljan – a Allah je neizmjerno dobar. (Ali Imran, 174)

Sunday, October 23, 2011

Praštanje drugima

Naučiti praštati i prelaziti preko loših postupaka drugih prema nama uvijek donosi više koristi nama samima nego drugima. To stvara osjećaj opuštenosti, spokojstva i olakšanja u tvom srcu i uči te da se zabaviš mnogo važnijim stvarima u tvom životu. Gunđanje i konstantno gledanje u druge, prisjećanje svih zlih i loših stvari koje su ti drugi nanijeli vječito će te vući dole, bacati u depresiju, usidriti te u tugi i boli i učiniti te užasnom osobom! Tako da je bolje, kao što je spomenuto u Kur'anu i Sunnetu, oprostiti i preći preko pogrešaka drugih.

Međutim, bez sumnje će doći vrijeme kada ćeš morati ustati i ispravljati loše, jer musliman/ka treba uvijek biti jak/a i ne smije sebi dozvoliti da bude ugnjetavan/a, povrijeđen/a, gažen/a itd. ali na kraju dana kada se sve okonča, praštanje i pomilovanje je put kojim trebamo ići. Kao dio životne terbijje, moramo naučiti napraviti distancu između postupaka drugih i njihovog uticaja na nas.

Nažalost, s vremenom se pojavljuju ljudi koji će ti činiti nepravdu, kritikovati te, povrijeđivati te, želiti ti zlo, ustati protiv tebe, prevariti te itd. ali to su sve stvari koje se tako često dešavaju na ovom svijetu da od njih ne možeš pobjeći. Umjesto toga, najbolja stvar koju možeš uraditi je da izgradiš sebe i postigneš terbijju kako bi ti pomogla da se na najbolji način nosiš sa ovim stvarima i ublažiš njihov uticaj na tebe.

Oprosti, premda ne moraš uvijek zaboraviti (iako bi to bilo bolje), uzmi pouku iz toga i očisti svoje srce od zlobe, nadajući se cijelo vrijeme Allahovoj pomoći i Njegovoj nagradi.


Da bih ovo podcrtao preveo sam mali dio iz knjige Ibn Mufliha „el-Edeb el-Šer’ijja“ o opraštanju onima koji ugnjetavaju i čine zlo drugima, bazirano na slučaju iskušenja i proganjanja kroz koja je prošao imam Ahmed.

Salih, sin imama Ahmeda, prenosi da je otišao kod svog oca u rekao:

"Čuo sam da je neki čovjek došao kod Fazl al-Anmatija i rekao mu: „Hoćeš li mi oprostiti ako te ne pomognem i podržim?“ Al-Fazl mu reče: „Neću nikome oprostiti (ko to uradi)“. Moj otac se tad samo nasmiješio i ostao tih.

Nakon par dana mi reče: „Naišao sam na ovaj ajet „a onoga koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi...“ (Šura,40) i pogledao sam u tefsir (komentar) tog ajeta; Hišam ibn al-Kasim mi je prenio od Mubareka a on od Hasana da je rekao:

„Kada svi narodi budu klečali pred Gospodarom svjetova na Sudnjem danu i kada se uzvikne: “Neka oni čija je nagrada kod Allaha ustanu!“, i niko neće ustati osim onih koji su praštali drugima na ovom svijetu.“

Moj otac je zatim rekao: „Tako da sam ja oprostio svima onima koji su me tukli a koji su preselili“. Zatim je počeo govoriti: „A kako može biti da čovjek bude kažnjen od Allaha zbog drugog čovjeka?“

U predaji al-Merdevija se nalazi izreka al-Šabija: „Ako mu oprostiš jednom (onom ko ti je nanio zlo) dobit ćeš dvostruku nagradu“.

Hasan el-Basri je rekao:“Najbolja vjernikova osobina je praštanje i prelazak preko loših postupaka drugih“.

Omer je izrekao ovu zadivljujuću izjavu: „Oprostio sam svim ljudima“.

Saturday, October 22, 2011

U vjetrovitim danima...

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je preporučio da učimo posebne dove kada vidimo neke od Allahovih znakova na Zemlji bilo da je u pitanju kiša, vjetrovi, grmljavina, munja...

U Kur'anu se često spominju ove prirodne pojave. Neću spomenuti sve ajete jer ih ima mnogo ali svi znamo da su vjetrovi opisani kao „Milost“ i „Donosioci radosnih vijesti“ dok su s druge strane isto tako opisani i kao „Kazna“ i bili su uzrok propasti prijašnjih naroda.

Ono što je intersantno zapaziti jeste jezik koji je upotrebljen u Kur'anu da bi se opisali ovi vjetroviti dani. Da istražimo...

Izraz ريح koji znači „vjetar“ se spominje više puta u Kur'anu, nekad u obliku jednine a nekad u obliku množine.

Sad, kad god se koristi da naznači „Milost“ dolazi u obliku množine: الرياح (rijah).
Ali, kad god se koristi da naznači „Kaznu“, dolazi u obliku jednine: الريح (rih).

Neki primjeri...

Milosti...

وَهُوَ الَّذِي يُرْسِلُ الرِّيَاحَ بُشْرًا بَيْنَ يَدَيْ رَحْمَتِهِ ۖ حَتَّىٰ إِذَا أَقَلَّتْ سَحَابًا ثِقَالًا سُقْنَاهُ لِبَلَدٍ مَّيِّتٍ فَأَنزَلْنَا بِهِ الْمَاءَ فَأَخْرَجْنَا بِهِ مِن كُلِّ الثَّمَرَاتِ ۚ كَذَٰلِكَ نُخْرِجُ الْمَوْتَىٰ لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ
On je Taj koji šalje vjetrove (rijah-množina) kao radosnu vijest milosti Svoje; a kad oni pokrenu teške oblake, Mi ih prema mrtvom predjelu potjeramo, pa na njega kišu spustimo i učinimo da uz njenu pomoć rastu plodovi svakovrsni; isto ćemo tako mrtve oživiti, opametite se! (al-A'raf: 57)


وَأَرْسَلْنَا الرِّيَاحَ لَوَاقِحَ فَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً فَأَسْقَيْنَاكُمُوهُ وَمَا أَنتُمْ لَهُ بِخَازِنِينَ
Mi šaljemo vjetrove (rijah-množina) da oplođuju, a iz neba spuštamo kišu da imate šta piti – vi time ne možete raspolagati.(al-Hijr: 22)

وَهُوَ الَّذِي أَرْسَلَ الرِّيَاحَ بُشْرًا بَيْنَ يَدَيْ رَحْمَتِهِ ۚ وَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً طَهُورًا
I On šalje vjetrove (rijah-množina) kao radosnu vijest, kao prethodnicu milosti Svoje; i Mi s neba čistu vodu spuštamo. (al-Furqan: 48)

Kazne...

مَثَلُ مَا يُنفِقُونَ فِي هَٰذِهِ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا كَمَثَلِ رِيحٍ فِيهَا صِرٌّ أَصَابَتْ حَرْثَ قَوْمٍ ظَلَمُوا أَنفُسَهُمْ فَأَهْلَكَتْهُ ۚ وَمَا ظَلَمَهُمُ اللَّهُ وَلَٰكِنْ أَنفُسَهُمْ يَظْلِمُونَ
Ono što u životu na ovome svijetu udijele slično je usjevu onih koji su se prema sebi ogriješili, koji vjetar (rih – jednina) pun leda pogodi i uništi ga. Ne čini njima Allah nepravdu, oni je sami sebi čine. (Aal 'Imran: 117)

حُنَفَاءَ لِلَّهِ غَيْرَ مُشْرِكِينَ بِهِ ۚ وَمَن يُشْرِكْ بِاللَّهِ فَكَأَنَّمَا خَرَّ مِنَ السَّمَاءِ فَتَخْطَفُهُ الطَّيْرُ أَوْ تَهْوِي بِهِ الرِّيحُ فِي مَكَانٍ سَحِيقٍ
budite iskreno Allahu odani, ne smatrajte nikoga Njemu ravnim! A onaj ko bude smatrao da Allahu ima iko ravan – biće kao onaj koji je s neba pao i koga su ptice razgrabile, ili kao onaj kojeg je vjetar (rih – jednina) u daleki predio odnio. (al-Hajj: 31)

فَلَمَّا رَأَوْهُ عَارِضًا مُّسْتَقْبِلَ أَوْدِيَتِهِمْ قَالُوا هَٰذَا عَارِضٌ مُّمْطِرُنَا ۚ بَلْ هُوَ مَا اسْتَعْجَلْتُم بِهِ ۖ رِيحٌ فِيهَا عَذَابٌ أَلِيمٌ
I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše: "Ovaj nam oblak kišu donosi!" – "Ne, to je ono što ste požurivali: vjetar (rih – jednina) koji vam bolnu patnju nosi, (al-Ahqaf: 24)

Tu su u drugi ajeti koje možeš pogledati: Yunus: 22; Ibrahim: 18 ; al-Israa’: 69 ; al-Anbiya: 81 ; al-Rum: 51 ; al-Ahzab: 9 ; al-Fussilat: 16 ; al-Dhariyat: 41 ; al-Qamar: 19 ; al-Haqqah: 6

Sad, šta nam ovo govori o Allahovoj milosti i kazni ???

Neću sricati odgovor ali možda su ovo neke stvari koje možemo uzeti u obzir:

• Veličina Allahove milosti i pravednost Njegove kazne
• Odnos Milost:Kazna (obilje:malo)
• Zapisivanje naših djela (vratiti se hadisu koji o tome govori i ponovo ga pročitati imajući ovo u vidu)
• Razmisliti o hadisu „Moja milost nadvladava Moju srdžbu.“
• Razmisliti o ajetima poput ovog iz sure A’raf : "Kaznom Svojom Ja kažnjavam koga hoću" – reče On – "a milost Moja obuhvaća sve; (al-A’raf, 156)

Ponekad, jednostavno ne možemo pobjeći od vjetrova...i baš kao što ne možeš izbjeći Allahovu kaznu zasigurno ne možeš pobjeći ni od Njegove milosti :-)

Olakšanje je već na putu, pritajeno čeka svoj trenutak


أَلَّا يَسْجُدُوا لِلَّهِ الَّذِي يُخْرِجُ الْخَبْءَ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَيَعْلَمُ مَا تُخْفُونَ وَمَا تُعْلِنُونَ
pa da se klanjaju Allahu, koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i u Zemlji i koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite. (En-Neml, 25)

Riječ الْخَبْءَ je arapska riječ koja znači „nešto što je skriveno“. Mufesiri poput Mudžahida su rekli da se riječ ‘khaba’’ (الْخَبْءَ) spomenuta u ovom ajetu odnosi na ‘ghayth’ (الْغَيْثَ) – zadržanu kišu koja padne nakon dugog vremenskog perioda.

Sama riječ ‘ghayth’ u arapskom znači „olakšanje“ ili „spas“. Ovo nam govori da je olakšanje i otklanjanje nedaća i tegoba isto poput „ghaytha“ t.j. zadržane kiše koja je smještena skrivena iza oblaka i mi ne znamo kada će se spustiti ali Allah zna i već ju je poslao: Allah, koji izvodi ono što je skriveno... A kada se kiša konačno spusti ona onda dolazi u izobilju. Ta, zaista, s mukom je i olakšanje. (El-Inširah,5)

اللَّهُ الَّذِي يُرْسِلُ الرِّيَاحَ فَتُثِيرُ سَحَابًا فَيَبْسُطُهُ فِي السَّمَاءِ كَيْفَ يَشَاءُ وَيَجْعَلُهُ كِسَفًا فَتَرَى الْوَدْقَ يَخْرُجُ مِنْ خِلَالِهِ ۖ فَإِذَا أَصَابَ بِهِ مَن يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ إِذَا هُمْ يَسْتَبْشِرُونَ وَإِن كَانُوا مِن قَبْلِ أَن يُنَزَّلَ عَلَيْهِم مِّن قَبْلِهِ لَمُبْلِسِينَ

Allah je Taj koji vjetrove šalje, pa oni oblake tjeraju i On ih po nebu, kako On hoće, rasprostire i na komade dijeli, pa ti vidiš kišu kako iz njih pada, i kad je On na robove Svoje na koje želi prolije, oni se odjednom radošću ispune iako su bili očajni prije nego što se spustila na njih. (Rum, 48,49)


وَهُوَ الَّذِي يُنَزِّلُ الْغَيْثَ مِن بَعْدِ مَا قَنَطُوا وَيَنشُرُ رَحْمَتَهُ ۚ وَهُوَ الْوَلِيُّ الْحَمِيدُ
On šalje kišu kad oni izgube svaku nadu i rasprostire blagoslov Svoj; On je zaštitnik pravi i jedini dostojan hvale. (Aš-Šura, 28)

Neka ovo bude podsjetnik svima nama da budemo strpljivi nad tegobama i nedaćama koje nas zadese u životu jer baš kao što nam je Allah odredio naš udio u tegobama, On nam je isto tako odredio i olakšanje.

سَيَجْعَلُ اللَّهُ بَعْدَ عُسْرٍ يُسْرًا
Allah će, sigurno, poslije tegobe, olakšanje dati. (Et-Talak, 7)

Thursday, October 20, 2011

Deset lekcija kojima nas je podučio Abdullah ibn Mubarek


Abdullah ibn Mubarek je bio učenjak koji je istovremeno posjedovao brojne vrline i odlike. Zapravo, njegovi prijatelji bi znali sjediti i nabrajati sve njegove vrline koje su bile dio njegovog karaktera i ličnosti. Imam Zehebi prenosi da su rekli: „Hajmo sjesti i da brojimo sve njegove odlike koje posjeduje“. Tako da su nabrojali: „Znanje, fikh, knjige, gramatika, jezik, zuhd, rječitost, poezija, noćni namaz, ibadet, hadždž, džihad, hrabrost, instinkt, snaga, malo je govorio o onome što ga se ne tiče, pravednost i manjak nesuglasica sa svojim drugovima“.


Čitajući njegovu životnu priču, čovjek može upravo ovo vidjeti i ne može ostati a da ne izvuče kratke ali teške i vrijedne lekcije iz života ovog čovjeka.

1. Nebitno koliko misliš da si loš uvijek možeš postati bolji !

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/159), Kadi Ijjad spominje da je ibn Mubarek bio upitan o okolnostima koje su dovele da počne sticati znanje. Odgovorio je:

„Bio sam mladić koji je volio vino i muziku i pjevao sam dok sam se upuštao u ova prljava djela. Jednog dana sam okupio svoje prijatelje u jednom od svojih vrtova u kom su bile slatke jabuke, jeli smo i pili dok nismo pali u nesvjest od silnog pića. Pred kraj noći sam se probudio i uzeo lutnju (عود-ûd;žičani instrument) i počeo pjevati:

Zar nije vrijeme da mi se smiluješ,
A mi se bunimo protiv onih koje nas kritikuju.


Nisam bio u stanju da izgovorim ove riječi kao što sam namjeravao. Kada sam opet pokušao lutnja (ûd) je počela da mi se obraća kao da je osoba učeći ajet:

أَلَمْ يَأْنِ لِلَّذِينَ آمَنُوا أَن تَخْشَعَ قُلُوبُهُمْ لِذِكْرِ اللَّهِ
Zar nije vrijeme da se vjernicima srca smekšaju kad se Allah spomene. (Al-Hadid, 16)

Tako da sam rekao: „Da Gospodaru moj“. Razbio sam lutnju, prosuo vino i pokajao se, Allahovom milošću, i okrenuo sam se ibadetu i sticanju znanja.

2. Trebaš se družiti sa čestitim ljudima.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/323), Ibnul Džewzi spominje da je kuća ibn Mubareka u Marwi bila prostrana oko 50 kvadratnih jardi. Nije bilo osobe koja je bila poznata po znanju, ibadetu, ljudskosti ili visokom položaju u Marwi a da nije bila viđena u ovoj kući.

3. Trebaš biti predusretljiv gost.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/324), se prenosi da je Nadr bin Muhammed, pozvao ibn Mubareka kada mu se oženio sin. Kada je došao, ibn Mubarek je ustao i počeo usluživati goste. Nadr ga nije ostavljao na miru sve dok se na kraju nije zakleo da će tražiti od njega da ode, nakon čega je ibn Mubarek najzad sjeo.

4. Trebaš udjeljivati novac siromašnim.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/323), Ibnul Džewzi spominje da je ibn Mubarek „trošio 100 000 dirhema godišnje na potpomaganje siromašnih“.

5. Uvijek trebaš vratiti posuđenu stvar njenom vlasniku.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), Hasan bin ‘Arafah je rekao da mu je Abdullah ibn Mubarek ispričao: „Posudio sam pero od nekoga iz Šama i namjeravao sam ga vratiti njenom vlasniku. Kada sam stigao u Marw (Turkmenistan!) vidio sam da je i dalje kod mene. O Ebu Ali (Hasanov nadimak), vratio sam se cijeli put nazad do Šama kako bih vratio pero njenom vlasniku !“.

6. Trebaš biti hrabar i kriti svoja dobra djela.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), ‘Abdah bin Sulejman je rekao: „Bili smo u izvidnici sa Abdullah ibn Mubarekom u dijelu rimske države, pa smo se susreli sa neprijateljem. Kada su se vojske srele istupio je jedan njihov borac i pozvao na dvoboj nekog od nas. Jedan od naših boraca je istupio i borio se sa njim preko sat vremena da bi ga na kraju ranio i ubio. Izašao je drugi pa je i njega ubio. Zatim je izazvao još jednog rimljanina na dvoboj pa je izašao i treći. Borili su se preko sat vremena da bi i njega na kraju ranio i ubio. Ljudi su se okupili oko ovog čovjeka a i ja sam bio među njima i vidio sam da pokriva svoje lice maramom. Uzeo sam kraj njegove marame i povukao je i vidio sam da je to Abdullah ibn Mubarek“.U verziji imama Zehebija se prenosi da ga je natjerao da se zakune da neće otkriti njegov identitet dok ne umre.

7. Trebaš imati nježno srce.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/330), Kasim bin Muhammed je rekao: „Bili smo na putovanju sa Abdullah ibn Mubarekom i ja sam stalno zapitkivao sebe: šta je to posebno kod ovog čovjeka da je tako poznat? Ako klanja pa i mi klanjamo, ako posti pa i mi postimo, ako se bori pa i mi se borimo, ako obavlja hadždž pa i mi ga obavljamo. Jedne noći na našem putu za Šam smo noć proveli u nekoj kući. Svjetiljka se ugasila i neko od nas ustade, izađe van da je upali i zadrža se vani neko vrijeme. Vidio sam letimice lice Abdullah ibn Mubareka i vidio sam da mu je brada bila vlažna od njegovih suza. Rekoh sebi: Ovaj strah od Allaha je ono po čemu je ovaj čovjek bolji od nas. Kada se lampa ugasila i kad smo bili u mraku, on se sjetio Dana Proživljenja“.

8. Trebaš biti velikodušan prema svojim prijateljima.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), Isma’il bin ‘Ajjaš je rekao: „Ne znam ni za jednu vrlinu a da je Allah nije usadio u srce Abdullah ibn Mubareka. Moji prijatelji su mi rekli, da kad su putovali sa njim od Egipta do Mekke, on bi ih posluživao sa khabisom (slatko jelo posuto brašnom) dok je on postio tokom cijelog puta“.

9. Ne trebaš se predati šejtanskom došaptavanju.

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/159), se prenosi da je Abdullah ibn Mubarek uzimao abdest, šejtan mu je došao i rekao: „Nisi potrao ovaj dio tvog tijela“. Ibn Mubarek reče: „Jesam“. Šejtan reče: „Ne, nisi“. Pa ibn Mubarek reče: „Ti si onaj koji iznosu tvrdnju, stoga je na tebi da doneseš dokaz kako bi je potkrijepio“.

10. Trebaš iskreno doviti za ljude da prihvate Islam.

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/162), se prenosi da je Hasan bin ‘Isa bin Sirdžis prošao pored ibn Mubareka a bio je kršćanin. Ibn Mubarek je upitao ko je on i rečeno mu je: „On je kršćanin“. Pa je ibn Mubarek rekao: „O Allahu, podari mu Islam“. Allah je uslišao njegovu dovu i Hasan je postao izvanredan musliman, putovao je tražeći znanje i postao je jedan od učenjaka Ummeta.

Wednesday, October 19, 2011

Osam stvari koje trebamo naučiti


Prenosi se da je Šekik (ibn Ibrahim) Al-Balkhi rekao Hatimu [Al-Assamu, svom učeniku]:

„Družio si se sa mnom dugo vremena pa šta si naučio?“.

Hatim mu odgovori: „Osam stvari“.


Prva stvar: Pogledao sam u ljude i uvidio da svaka osoba ima nešto što joj je drago ali kada dođe u svoj kabur biva odvojena od toga. Tako da sam ja sebi najdražim učinio moja dobra djela kako bi bila sa mnom u mom kaburu.

Druga stvar: Pogledao sam u riječi Allaha Uzvišenog:

وَنَهَى النَّفْسَ عَنِ الْهَوَىٰ
i dušu svoju od prohtjeva uzdržao. (79:40)

Tako da sam se borio protiv svoje duše, odbijajući od nje strasti i prohtjeve dok nije našla smirenost u pokornosti Allahu , dželle šanuhu.

Treća stvar: Vidio sam da svako ko posjeduje nešto vrijedno, čuva to na sigurnom i zaštićenom mjestu a zatim sam pogledao u riječi Uzvišenog Allaha:

مَا عِندَكُمْ يَنفَدُ ۖ وَمَا عِندَ اللَّهِ بَاقٍ
Ono što je u vas – prolazno je, a ono što je u Allaha – vječno je. (16:96)

Tako da kad god je nešto vrijedno došlo u moj posjed usmjerio sam to ka Njemu kako bi bilo sačuvano za mene kod Njega.


Četvrta stvar: Vidio sam kako se ljudi povinuju bogatstvu, porijeklu i ugledu a one su sve bezvrijedne pa sam pogledao u riječi Uzvišenog Allaha:

إِنَّ أَكْرَمَكُمْ عِندَ اللَّهِ أَتْقَاكُمْ
Najugledniji kod Allaha je onaj koji Ga se najviše boji. (49:13)

Tako da sam nastojao da postignem bogobojaznost kako bih bio ugledan kod Allaha.

Peta stvar: Vidio sam kako ljudi zavide jedni drugima pa sam pogledao u riječi Uzvišenog:
نَحْنُ قَسَمْنَا بَيْنَهُم مَّعِيشَتَهُمْ
Mi im dajemo sve što im je potrebno. (43:32)

Tako da sam ostavio zavist i ljubomoru.
Šesta stvar: Vidio sam kako su ljudi uzeli jedni druge za neprijatelje pa sam pogledao u riječi Uzvišenog:
إِنَّ الشَّيْطَانَ لَكُمْ عَدُوٌّ فَاتَّخِذُوهُ عَدُوًّا
Šejtan je, uistinu, vaš neprijatelj, pa ga uzmite za svog neprijatelja! (35:6)

Tako da sam ostavio njihovo neprijateljstvo i uzeo šejtana za svog jedinog neprijatelja.

Sedma stvar: Vidio sam kako ljudi sebe ponižavaju žudeći za opskrbom pa sam pogledao u riječi Allaha Uzvišenog:
وَمَا مِن دَابَّةٍ فِي الْأَرْضِ إِلَّا عَلَى اللَّهِ رِزْقُهَا
Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Allah ne hrani. (11:6)

Tako da sam se skoncentrisao na obavezu koji ja imam prema Njemu, a ostavio ono na što se On obavezao spram mene.
Osma stvar: Vidio sam kako se ljudi oslanjaju na svoju trgovinu, zanimanja i zdravlje pa sam se je oslonio na Allaha Uzvišenog.
Muhtesar Minhadž Al-Qasidin