Rekao
je ibn Džewzi, rahimehullah u „Tibb al-Ruhani“:
Obzirom
da priroda ljudi varira i da je
različita, slaganje sa svima je veoma teško.Iz tog razloga, najbolje što
pametan čovjek može uraditi u pogledu ovoga je da se odvoji i da drži sebe za
sebe jer to uzrokuje veliki užitak i olakšanje.Ipak, ukoliko se mora družiti sa
ljudima onda on to treba činiti na lijep način dok je u isto vrijeme uviđavan i
blag prema njima, ispunjavajući njihova prava, zanemarujući svoja prava, on
treba biti strpljiv prema neznalicama, opraštati onima koji su nepravedni i
dati arogantnim najbolje mjesto na skupu.Najbolje sredstvo putem kojeg može
zadobiti njihovu ljubav je kroz praštanje i darivanje.Pored ove dvije stvari,
on može osvojiti one koji ne mogu biti vođeni.Spomenuto je u hadisu: „Mudro
postupanje sa ljudima je sadaka“.
Ako
je učenjak iskušan sa druženjem sa običnim ljudima onda on treba biti veoma
oprezan jer se ciljevi i svrhe običnih ljudi razlikuju od onih učenjaka, ono
što čini jedne od njih zadovoljnim drugog čini nezadovoljnim.Neki od njih
bivaju rasrđeni ispravnošću jer ih oni vide neispravnom i uprkos njihovom
neznanju oni ne prihvataju ono što im učenjaci kažu.
Iz
tog razloga se učenjak treba distancirati od njih koliko god može jer mu druženje
sa njima ruši čast, omalovažava ga u njihovim očima i tako njegovo znanje
postane manje vrijedno kod njih.Nadalje, ako grješnik vidi učenjaka kako se
smije ili jede, ili ako čuje da se oženio, onda on neće prema njemu imati
poštovanje (t.j. mislit će o njemu kao o nekome ko traži dunjalučka uživanja a
ne ahiretska).Iz tog razloga čovjek treba biti jako oprezan sa njima jer su
takvi ljudi zapravo ubice poslanika.Kako god, ako se mora družiti s njima onda
im on ne treba mnogo govoriti i ne treba govoriti ono što oni mogu iskoristiti
ili nešto što njemu ne dolikuje da priča sa njima.Nakon sprovođenja svega
ovoga, postizanje sigurnosti od njih je moguće.
