Rekao je ibn
Redžeb, rahimehullah:
Sva hvala pripada
Allahu sa mnogim pohvalama i blagoslovima onako kako je naš Gospodar zadovoljan
i koliko je potrebno za postizanje počasti Njegovog Uzvišenog Lica.Neka je
salavat i selam na našeg učitelja Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem,
njegovu porodicu i ashabe.
Imam Muslim
bilježi u svom Sahihu hadis od Ebu Hurejre, radijallahu anhu da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem rekao. „Islam je počeo kao nešto strano i vratiće
se stran kao što je i počeo. Pa „Tuba“* je za strance.“
*Rečeno je da „Tuba“ znači nešto dobro.Allah spominje ovu riječ u suri Ar-Ra'd, „Onima koji vjeruju i čine dobra djela – „Tuba“ njima, njih čeka divno prebivalište!“Prema tefsiru ibn Kesira, Ibrahim an-Nehai, veliki tabi'in je rekao da to znači „blago njima“. Katada je rekao: „Kada čovjek kaže „Tuba“ za tebe to znači da si postigao neko dobro“.Ikrime i Mudžahid su rekli da „Tuba“ znači Džennet.Takođe je rečeno da se „Tuba“ odnosi na drvo u Džennetu o kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Zaista u Džennetu ima drvo pod čijim hladom (može) jahač putovati stotinu godina a da ga ne pređe." U drugom hadisu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Tuba je džennetsko stablo čija širina je sto godina hoda. Iz cvijetnih čaški tog stabla izlazit će odjeća stanovnika dženneta.’’
Imam Ahmed i ibn
Madže su takođe zabilježili ovaj hadis od Ibn Mesuda, radijallahu anhu sa
dodatkom na kraju: „Rečeno je: 'O Allahov Poslaniče, ko su stranci?' On,
sallallahu alejhi ve sellem je odgovorio: ''Nuzaa' (oni koji izdvoje sebe) od
svojih porodica i bliskih rođaka.'
Ebu Bekr el-Adžuri
ga je takođe prenio i u njegovoj predaji se navodi: „Rečeno je: 'O Allahov
Poslaniče, a ko su stranci?' On, sallallahu alejhi ve sellem je rekao: 'Oni
koji popravljaju (sebe/druge) kada se ljudi iskvare.'
Drugi su ga
prenijeli sa sljedećim riječima u kojima on, sallallahu alejhi ve sellem kaže:
„To su oni koji bježe od iskušenja (smutnji) radi svoje vjere.“
Tirmizi ga je zabilježio
od Kesira ibn Abdullaha Al-Maznija koji je prenio od svoga oca a koji ga je
prenio od svoga djeda da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
„Doista je ova vjera počela kao nešto strano i vratit će se ponovo kao nešto
strano.Pa „Tuba“ je za strance – one koji popravljaju ono što su ljudi
iskvarili od mog Sunneta.“
Takođe je
zabilježen od Taberanija koji ga bilježi od Džabira, radijallahu anhu a on od
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem i u ovoj predaji se nalazi: „Rečeno je:
'Ko su oni, o Allahovov Poslaniče?' On je rekao: 'To su oni koji popravljaju i
ispravljaju kada ljudi postanu iskvareni.'
On (Taberani)
takođe bilježi ovaj hadis od Sehla ibn Sada, radijallahu anhu sa sličnim
značenjem.
Imam Ahmed takođe
bilježi ovaj hadis od Sad ibn Ebi Vekkasa, radijallahu anhu da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Pa Tuba će u tom danu biti za strance –
kada se ljudi iskvare.'
U drugoj predaji
koju bilježi imam Ahmed i Taberani od Abdullaha ibn Amra, radijallahu anhu da
je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Tuba je za strance“. Rečeno
je: „A ko su stranci?“ On, sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „Dobri ljudi
okruženi sa ljudima koji su ispunjeni mnogim zlom.Onih koji su im nepokorni su
brojniji od onih koji su im pokorni.“
Prenosi se od Abdullaha
ibn Amra, radijallahu anhu u merfu i mevkuf formi ovoga hadisa: „Rečeno je: 'Ko
su stranci?' On, sallallahu alejhi ve sellem reče: 'To su oni koji bježe radi
svoje vjere.Allah, Uzvišen neka je On, će ih poslati sa Isa ibn Merjemom.'
U pogledu njegove,
sallallahu alejhi ve sellem izjave: „Islam je počeo kao nešto strano“, onda se
to odnosi na ljude prije njegova dolaska koji su bili na proširenoj zabludi.
Bilo je onako kako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Doista je
Allah pogledao na stanovnike Zemlje i zamrzio ih, i arape i nearape, osim nekih
ostataka od sljedbenika knjige.“
Tako kada je
Poslanik bio poslat i počeo pozivanje islamu, njegovom pozivu se na početku
nisu odazvali osim nekolicine iz svakog plemena i oni koji su prihvatili njegov
poziv su se bojali svojih plemena i porodica kako ne bi bili podvrgnuti
žestokom kažnjavanju.Oni su dosta patili dok su bili strpljivi radi Allaha.
Zbog svoje
slabosti, prvi muslimani su strahovali od svake suprotstavljene sile i oni su
bježali radi svoje vjere u daleke zemlje, kao što su oni dva putu učinili
hidžru-ka zemlji Abesiniji a potom ka Medini.I bilo je od njih onih koji su
bili mučeni radi Allaha i koji su ubijeni.Tako su oni koji su ušli pod okrilje
islama u tim danima bili stranci.
Potom se islam
proširio nakon hidžre u Medinu i njegovi sljedbenici su bili pobjedonosni nad
svakom skupinom.Nakon toga, ljudi su ulazili u Allahovu vjeru u skupinama i
Allah je usavršio vjeru za njih i upotpunio Svoju blagodat prema njima.Potom je
Allahov Poslanik umro i muslimani su bili na najvišem stepenu zbog svog čvrstog
pridržavanja vjeri.Oni su bili moćni i dominantni i nastavili su da budu u tom
stanju tokom vremena Ebu Bekra i Omera.
Potom je šejtan
napravio svoju zlu spletku prema muslimanima i zadesio ih je razdor a iskušenje
sumnji i strasti je postalo široko prošireno.Ova dva zla se nisu prestala
povećavati sve dok šejtanov plan nije bio uspostavljen i dok mu većina
stvorenja nije postala pokorna.
Tako su od njih
oni koji su ušli u pokornost njemu putem zla sumnji (šubhi) a od njih su oni
koji su upali u zlo strasti (šehavati), i od njih su takođe oni koji su
kombinovali između te dvije stvari.Sve to je bilo od onoga na što nas je
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem upozorio da će se desiti.
Što se tiče zla
sumnji:
Od Poslanika se
prenosi mnogim putevima predja da će se njegov ummet podjeliti na više od
sedamdeset skupina.Ovo je zasnovanao na različitim predajama u pogledu tačnog
broja sa kojim će oni preći broj sedamdeset.Prenosi se od njega, sallallahu
alejhi ve sellem da će sve ove skupine biti u Vatri osim jedne a to je ona koja
se pridržava onoga na čemu su bili njegovi ashabi.
Što se tiče zla
strasti:
Prenosi se u
Sahihu Muslima od Abdullaha ibn Amra, radijallahu anhu da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Kada se blago Perzijanaca i Rimljana otvori
za vas, kakvi ćete vi ljudi biti?“ Abdur-Rahman ibn Avf, radijallahu anhu reče:
„Reći ćemo ono što nam je Allah naredio da kažemo“.On, sallallahu alejhi ve
sellem reče: „Ili drugačiji od toga.Vi ćete se natjecati jedan s drugim, potom
ćete zavidjeti jedni drugom, potom ćete okrenuti leđa jedan drugom.“
A u Sahihu
Buharije od Amra ibn Avfa, radijallahu anhu se prenosi da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Tako mi Allaha, ne bojim se za vas
siromaštva, nego se bojim da vam se otvori dunjaluk, kao što se otvorio onima
koji su bili prije vas, da se počnete natjecati u njemu, kao što su se oni
natjecali i upropasti vas, kao što je njih upropastio.”
I takođe se
prenosi u dva Sahiha od Ukbe ibn Amira, radijallahu anhu hadis od Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem sa sličnim značenjem.
Kada su se riznice
Kisre otvorile za Omera ibn Hattaba, on je počeo da plače i rekao je : „Doista
se ovo nikada nije otvorilo za ljude a da Allah nije dao razdor između njih.“
Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem se bojao ova dva zla (sumnji i strasti) za svoj
ummet kao što se prenosi u Musnedu imama Ahmeda od Ebu Berzaha da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Doista, ja se samo bojim za vas strasti
nasilja koja se nalazi u vašim stomacima i vašim stidnim mjestima i nedaća
(smutnji) koje ljude odvode u zabludu.“ A u drugoj predaji se nalazi: „...i
strasti koja odvodi ljude u zabludu.“
Tako kada je većina
ljudi postala žrtva jednoj ili oba ova zla oni su počeli da kidaju veze jedni
sa drugima i počeli su da mrze jedni druge.Ovo se desilo nakon što su bili
braća koja su voljela i podržavala jedan drugog.Doista je zlo strasti postalo
nešto uobičajno i prihvaćeno među većinom stvorenja i ono je iskušalo ljude
putem dunjalučkog života i užitaka da je tako dunjaluk postao cilj ljudskih
težnji.Oni su tragali za njim i postali zadovoljni njime.Oni su postali srditi
radi njega i mrze radi njega i vole radi njega.Zbog ovoga bi oni kidali
rodbinske veze i prolijevali zabranjenu krv.I iz tog razloga su oni iskazali
nepokornost Allahu.
Što se tiče zla
sumnji i niskih strasti koje odvode u zabludu onda je to razlog zbog čega su se
muslimani podjelili i postali skupine, od kojih neke skupine druge proglašavaju
nevjernicima.Tako su oni postali neprijatelji, podjeljeni na grupe i
stranke.Ovo se samo desilo nakon što su bili braća i nakon što su njihova srca
bila ujedninjena na srcu jednog čovjeka.Tako nijedna od ove skupine nije spašena
osim spašene skupine a to je ona spomenuta u riječima Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem:
„Neće prestati
postojati skupina iz mog ummeta pobjednosna na istini.Oni koji im se
suprotstavljaju im neće moći nauditi niti oni koji ih napuste, sve dok Allahova
odredba ne dođe a oni su u tom stanju.“
Oni će biti
stranci – oni koji su spomenuti u prethodnim hadisima tokom posljednjih
dana.Oni su ti koji će ispravljati ono što su ljudi iskvarili.Oni su ti koji će
popravljati ono što su ljudi iskvarili od Sunneta.Oni su ti koji će bježati od
iskušenja radi svoje vjere.Oni su ti koji će sebe izdvojiti iz svoje bliske
rodbine (radi Allaha).
Zbog toga što će
ih biti jako malo nećeš naći od njih u čitavom plemenu osim jednog ili
dvojice.U nekim plemenima, nećeš naći nijednog, isto kao je bilo sa prvim
ljudima koji su primili islam.Ovo je način na koji su većina učenjaka objasnili
ovaj hadis.
Ibn Redžeb - Kešf-ul-Kurbah
fi wasfi Hali Ehlil-Gurbah
